Home / Kultura / ALEKSANDRA STOJADINOVIĆ: UŽIVAM NA SCENI I ŽIVIM ZA APLAUZ PUBLIKE
saska 8

ALEKSANDRA STOJADINOVIĆ: UŽIVAM NA SCENI I ŽIVIM ZA APLAUZ PUBLIKE

Aleksandra Stojadinović (19) iz Deča ovu godinu zasigurno će pamtiti po ostvarenju svojih snova. Još kao mala zainteresovala se za igru, latino ples i folklor što je nakon završetka Osnovne škole u Šimanovcima bilo koračenja ka narodnoj igri i sceni.

saska 8

Ove školske godine s odličnim uspehom završila je srednju Baletsku školu “Lujo Davičo” u Beogradu i stekla zvanje diplomiranog igrača narodnih igara. Njen najveći životni san da zaigra u Nacionalnom ansamblu pesama i igara Srbije “KOLO” u Beogradu je ispunjen, ali i njena ljubav prema deci se ne sme zanemariti. Pored toga što radi sa decom u Kultuno – umetničkom društvu “Mali svitac” u Deču, Aleksandra je ove godine postala student Učiteljskog fakulteta u Beogradu.

Kako se oseća nakon završene jedne od prestižnijih baletskih škola u Srbiji kao pripravnik u jednom od isto tako prestižnih profesionalnih kulturno – umetničkh društava u Srbiji i koji su njeni dalji planovi, otkrićete u intervju sa Aleksandrom.

PIP: Ove školske godine završila si jednu od značajnijih baletskih škola u Srbiji. Da li su tvoja očekivanja i šta si sve naučila tokom četiri godine školovanja u baletskj školi?

IMG_2475

– Mogu sa sigurnošću da kažem da sam završila najbolju školu na svetu i da su to bile četiri najbolje godine u mom životu. Kada bih imala priliku da ponovo biram, opet bih isto izabrala. Nakon završetka, shvatila sam da su mi oćekivanja ispunjena, iako sam zamišljala sasvim nešto drugo. Jako teško sam se oprostila od škole i iako sam je nedavno završila, svakog trenutka bih se vratila u nju, čak bih počela sve ispočetka. Od opšteobrazovnih predmeta, preko stručnih, zatim detaljnog rada na tehnici igranja, klasičnog baleta, predivnih scensko-narodnih (karakternih) igara, savremene igre, istorijsko-balskih igara pa sve do tradicionalnog pevanja, glume i vokala, solfeđa i teprije muzike, u ovoj školi se uče mnoge  stvari koje ni u jednoj drugoj ne mogu.

saska 5

PIP: Kada se javila ljubav prema igri i kako je sve počelo? Šta za tebe predstavlja scena?

– Ljubav prema igri je prisutna od malena. Nakon završetka višeg stepena u kategoriji latino-američkih plesova, uporedo se probudila ogromna želja za folklorom. Nakon nekoliko koncerata folklora koji su se prikazivali na TV-u, svakog dana sam molila roditelje da me upišu. Iako je bilo teško, jer u mom mestu nije postojala čak ni sekcija tada a i niko od mojih vršnjaka nije igrao niti je bio zainteresovan, bila sam uporna i ubedila ih. O sceni i samom osećaju na sceni bih mogla da pričam ceo dan. Ukratko, mesto gde sam izolovana od spoljašnjeg sveta, gde ne mogu da mislim o problemima i svakodnevnim stvarima… Samo da osećam i da to osećanje prenesem na publiku, da ono što osećam i ja, zapravo oseti i publika. Ta povezanost je očigledna, jer kada dajem svoj maksimum publika to podrži aplauzom, za koji ja živim. Teško je kontrolisati taj osećaj i bezbroj puta nam se dešava da nas taj osećaj ponese, čak i previše. Mesto na kome se osećam najbolje i znam da tu pripadam.

IMG_2472

PIP: Postala si i pripravnik u Nacionalnom ansamblu „Kolo“ u Beogradu. Da li si se tome nadala i na koji način si uspela da postaneš deo ovog profesionalnog kulturno – umetničkog društva? Imaš li ambiciju kada je u pitanju tvoje bavljenje narodnom igrom?

– I pre nego što sam upisala školu, sanjala sam o tome da igram u Nacionalnom ansamblu pesama i igara Srbije “KOLO”, iako je to za mene bila samo misaona imenica. Jednostavno, bila sam ubeđena da je nemoguće dospeti tamo i da zaista o tome mogu samo da sanjam. Živela sam od njihovog koncerta do koncerta, nikada ih nisam propuštala. Tokom gledanja, uvek se javljao isti osećaj i nikada se nije promenio. Zelja i nada da zaigram tamo bile su neopisivo velike. Pre par dana, pored velike konkurencije i ogromnog interesovanja, saznala sam da sam ostvarila jedan od najvećih zivotnih snova – postala sam pripravnik /volonter Nacionalnog ansambla “KOLO”. Zapravo, mislim da i dalje toga nisam svesna i zato ne mogu da dočekam 29. avgust, kada počinjemo sa radom.

saska folklor

PIP: Pored pomenutih uspeha, ove školske godine upisala si i Učiteljski fakultet u Beogradu? Otkud ideja da studiraš na ovom fakultetu nakonj baletske škole?

– Iako je umetnička škola, Baletska škola “Lujo Davičo” pruža mogućnost upisivanja na svim društvenim fakultetima. Opredeljenje je bilo teško jer me je svašta nešto zanimalo i baš sam bila neodlučna po tom pitanju. Kako je vreme prolazilo, tokom rada sa decom, shvatila sam da se tu odlično snalazim i da uživam dok sam sa njima. Odatle i opredeljenje za Učiteljski fakultet. Naravno, kao mala sam želela da postanem učiteljica, iako to sad gledam iz drugog ugla, zanimanje koje mi se zaista sviđa, u kom se pronalazim.

FullSizeRender

PIP: Jedna si od najmlađih koreografkinja i umetničkih rukovodilaca kulturno – umetničkih društava na teritoriji pećinačke opštine. Radiš sa decom u KUD-u „Svitac“ u Deču?

– Upravo tako, godinu dana postoji ženska pevačka grupa sa kojom radim i koja daje izuzetne uspehe i vidno napreduje. Od ove godine tu su i škola folklora, uzrasta do 10 godina sa oko dvadesetoro “pilića”, kao i omladinski ansmbl uzrasta do 14 godina. Za mene je to bio veliki poduhvat, kao i odgovornost i samim tim sam smatrala da je rano početi sa takvim poslom. Međutim, mislim da sam se odlično snašla i znanje koje imam želim da prenesem na decu. Deca su talentovana, brzo uče i što je najvažnije, vole folklor i igru. Naravno, tu su i oni “mangupčići” koje se iznova i iznova glupiraju i prave i više nego živu atmosferu na probama i koje često “mrzi” da igiaju, ali sve se to dešava do određene granice.

FullSizeRender (7)

PIP: Ko ti pruža najveću podršku kada je u pitanju tvoje bavljenje igrom?

– Porodica, naravno. Uz mene su od prvog dana. Na svim koncertima i važnim događajima, uvek su uspevali da izađu na kraj sa obavezama i stignu da me podrže. Bez njih ne bih nikada uspela, jer su mi bili oslonac u svakom trenutku. Uvek spremni na razgovor i savetovanje što je meni, naravno, najviše i značilo. Kada su u pitanju stručni ljudi, čovek koji je najviše zaslužan je, svakako, bivši igrač Ansambla “KOLO”, Aleksandar Branković koji trenutno živi u Australiji. Mislim da ni sam ne zna kolika mi je podrška i “vetar u leđa” bio, a da je to i dalje, iako je kilometrima daleko. Podrška su naravno i moji prijatelji, koji su isto uvek tu da me savetuju i pomognu, pogotovo dve drugarica koju su tu od prvog dana, takođe pratnja i podrška na svim koncertima.

IMG_2476

PIP: Koji su tvoji dalji planovi?

– Za sada dalje planove nemam, sem da uspem i pokažem se u najboljem svetlu u Kolu i da budem redovan student koji će u roku dati ispite.

IMG_2474

PIP: Tvoj životni moto?

– Postoji par rečenica koje ponavljam sebi stalno i nikad ih ne zaboravljam, ali evo da izdvojim nešto: Smejati se mnogo i često. Osvojiti poštovanje inteligentnih ljudi i naklonost dece. Ostaviti svet boljim. Znati da je bar jedan život lakše disao zato što ste vi živeli. To znači uspeti.

saska 2

S.S.

Opis slobodan

Check Also

KCP

SUTRA POČINJE PEĆINAČKO KULTURNO LETO

39. Zonskom smotrom folklornih društava Srema u Kulturnom centru u Pećincima,u subotu, 24. juna sa početkom …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *