Home / PIP-ov kutak za mlade / POGLED SA VISINE: MILICA MARINKOVIĆ, PARAGLAJDERISTKINJA IZ ŠIMANOVACA
Milica naslovna ok

POGLED SA VISINE: MILICA MARINKOVIĆ, PARAGLAJDERISTKINJA IZ ŠIMANOVACA

Bez trunke dvosmislenosti ili cinizma, za Milicu Marinković iz Šimanovaca može se reći da voli gledati svet sa visine.  Navodnici nisu potrebni: jednostavno, to je tako! Milica je paraglajderistkinja i to vrhunska! U svetskim merilima. Njena kolekcija medalja je prebogata. Poslednja je sa nedavno završenog Prvenstva Evrope u Litvaniji: bronzana u pojedinačnoj konkurenciji.

Nije baš uobičajeno za devojke da se bave ovim sportom?

-Moje interesovanje za vazdušni prostor je počelo pre polaska u osnovnu školu – kaže Milica – Otac mi je šio najmanje jedro za jedrenje na dasci i naučio me da jedrim.  Posle nekoliko godina, ni oslanjanje na nevidljivu  vazdušnu struju nije mi bilo dovoljno. Htela sam da letim zmajem. Probala sam sa motornim  i imala sam osećaj da ta sprava uopšte nije za letenje, već je samo pokušaj upotrebe jakog vetra sa malim krilima. Krajem osnovne škole imala sam prilike da uz oca, koji je u to vreme završavao za instruktora sportskog pilota, probam razle letelice. Najviše mi se dopao motorni paraglajder, ali, i njemu sam našla zamerku – previše je bučan!Konačno, jednog dana smo na planini Rajac videli paraglajderiste, koji su leteli u toploj vazdušnoj struju koja se diže – termici i tada je počeo moj san da se ostvaruje. Doduše, ne tako brzo i onako kako sam želela da naučim, odmah.  To je bio dug i trnovit put od kluba do kluba, dok nismo osnovali svoj klub AERO – EDU. Smatram da postoje devojke koje su vaspitane da je za žene da brinu o kući i da im je to životni cilj i one druge, koje imaju više ciljeve. Godine 2008. počela sam da se takmičim sa paraglajderom koji sam dužila i koji je, žargonski rečeno, bio krpa.  Mnogo sam trenirala: po ceo dan, po suncu, gladna, žedna, umorna…Daleko su bili tereni za trening, najbliži je Titelski breg, udaljen oko 100 kilometara i visok svega 40 metara. Let sa njega je vrlo kratak, a za ponovljen potrebno je bilo popeti se peške, sa opremom teškom oko 15 kilograma. Prvo sam počela osvajati medalje po Srbiji. Takmičenja su mi se „osladila“, pa sam se sve više trudila i iz godine u godinu bila sve bolja.

Milica na pobedničkom postolju

Mnogo je takmičenja iza Milice Marinković.

-Moje prvo Prvenstvo Evrope bilo je u Turskoj 2010. godine, u Eskišeru – nastavlja Milica – Osvojila sam treće mesto u ženskoj konkurenciji.  To takmičenje ću zauvek pamtiti: odlična organizacija, a letenje od 5 časova ujutro do podneva. Posle kraće pauze, nastavljali bi do 18 časova. Na Prvenstvu sveta u Češkoj, 2011. godine, zbog nameštanja domaćina osvojila sam samo srebrnu medalju. Na Prvenstvu Evrope 2012. godine u Ohridu, posle dugog i napornog takmičenja,  bila sam najbolja.  U Sarajevu, 2013. godine, na Prvenstvu sveta sam, konačno, osvojila zlatnu medalju.  Sledeće godine fakultetu sam dala prednost i u Vršcu nisam osvojila medalju na Prvenstvu Evrope.   Naredne godine u Indoneziji, u Punčaku, bilo je Prvenstvo sveta. Nema šta nas tamo nije snašlo:  od dijareje, do vrtoglavice i dehidratacije, drugačija vremenska zona, dug put, izuzetno zahtevni vremenski uslovi. Sve je to uticalo da je reprezentacija osvojila „samo“ srebrnu medalju. Ja sam se više borila da preživim. Konačno, ove godine sam na Prvenstvu Evrope u Litvaniji, osvojila bronzanu medalju, zahvaljujući svojoj izdržljivosti i upornosti posle maksimalnih 12 serija. Cela reprezentacija je putovala kombijem  o trošku Vauzduhoplovnog saveza Srbije. Imali smo obezbeđen trening, smeštaj, hranu i kotizacije. Od kada sam ja u reprezentaciji, ovo je prvi put da smo osvojili u ekipnoj konkurenciji zlatnu medalju. Uvek smo bili blizu, treći ili drugi, ali smo ove godine zablistali punim sjajem. Kupila sam novi paraglajder ovog proleća, te su došli i rezultati. Fakultet mi više nije oduzimao vreme, jer sam završila master studije.

Koliko je paraglajding skup sport?

-Od vazduhoplovnih sportova je najjeftiniji – ističe Milica Marinković – Za dobru polovnu opremu potrebno je izdvojiti između 800 – 1.000 eura. Sponzore nemam. Imam samo očevu penziji i to još ove godine. Za uspeh su potrebni i dobra organizacija i planiranje vremena. Koristim aplikaciju biznis kalendar, gde ima obeležene sve zauzete dane takmičenjima i drugim obavezama.  Ove godine imamo ili smo imali pet takmičenja u Ligi, pet svetskih Kupova, Prvenstvo Evrope. Bila sam do sada na dva svetska Kupa, u Crnoj Gori i u Albaniji, gde sam zauzela četvrto, odnosno treće mesto. Na trećem i četvrtom Kupu, koji se održavaju u Indoneziji sledećeg meseca nisam u mogućnosti da učestvujem. Poslednji je u oktobru u Kini, za koga tražim sponzora. Inače, pored paraglajdinga, discipline precizno sletanje, htela sam da se oprobam i u disciplini prelet, koja je teža i skuplja.  Na žalost, zbog čestog odlaganja takmičenja zbog vremenskih uslova nisam mogla da učetvujem, ali sam se zato dobro odmorila na moru.

Srpski paraglajderi najbolji u Evropi

 

Živko Radivojević

 

 

 

 

 

 

Opis slobodan

Check Also

saska ok

ALEKSANDRA BAKIĆ – UČENICA GENERACIJE TŠ “MILENKO VERKIĆ NEŠA”

Aleksandra Bakić, učenica IV 1 ekonomski tehničar, proglašena je za đaka generacije Tehničke škole “Milenko Verkić …

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *